Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
402 _
И књаз би те врло пољубио, Пак ни нама не би горе било, Но са свијем боље и друкчије.
Турци никшићнлм.
Ми помлађи једва и чекамо, И сви би смо каури постали. 1540
Арслан бег.
Тврдо се боји од царског мудира.
Деде Турци! и ја нешто мислим, Нек видимо тога новог књаза, Он какве ће поставит' уредбе, Џа о томе ми стари мислимо.
Гано Љуца.
Како који, биће за нас гори, „ 1020: Како што су и његови стари,
Ако стару вјеру не узмемо,
Пак мислили или не мислили.
Долази мудијер царски, разлазе се Турци никшићки, сам остаде капетан и Аџајлија; мудијер царски сједе на јастук, и
обично са запаљеном лулом поче диванити преко луле.
Мудијер аскер. А камо ти Гано, капетане 7 Да не гранда, да те развесели 1550 За велику радост и весеље, За новога црногорског књаза, Међер, Турци, ви се прекрстисте. Шрепаде се капетан и Апајлија, да. није мудијер царски
фазумио њиов разговор.