Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

402 _

И књаз би те врло пољубио, Пак ни нама не би горе било, Но са свијем боље и друкчије.

Турци никшићнлм.

Ми помлађи једва и чекамо, И сви би смо каури постали. 1540

Арслан бег.

Тврдо се боји од царског мудира.

Деде Турци! и ја нешто мислим, Нек видимо тога новог књаза, Он какве ће поставит' уредбе, Џа о томе ми стари мислимо.

Гано Љуца.

Како који, биће за нас гори, „ 1020: Како што су и његови стари,

Ако стару вјеру не узмемо,

Пак мислили или не мислили.

Долази мудијер царски, разлазе се Турци никшићки, сам остаде капетан и Аџајлија; мудијер царски сједе на јастук, и

обично са запаљеном лулом поче диванити преко луле.

Мудијер аскер. А камо ти Гано, капетане 7 Да не гранда, да те развесели 1550 За велику радост и весеље, За новога црногорског књаза, Међер, Турци, ви се прекрстисте. Шрепаде се капетан и Апајлија, да. није мудијер царски

фазумио њиов разговор.