Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
404
Кунем ти се дином и кораном,
Ако игда виђу царске очи, 1585 Све ћу твоје нужде показати
И вјерности твојих крајичника,
Казаћу му, како си му вјеран,
И још какве муке подносите.
У
Цариград.
Цар султан Абдул Мемид-кан читаве осам дана чинио је радост погибији кљаза прногорскога Данила, 1; топовима и свијема другијема знаковима од весеља, скупио везире и рижале
око свог пријестола,
Цар.
Јалах шућур. милу Богу Фала, 1590 Веселе ли дане дочекасмо,
Ја бих срећан, и доживљех уру,
Те престојах цара русијскога,
Већ Николу страшна каурина,
Вас се свијет од њега тресаше, 1595 Од његова грома и потреса,
Од његова страха и уџаса:
Пак и сад не гласи допадоше
За онога књаза опакога,
Који ни је доста дао јада, 1600 А и више ћаше, да поживље,
Среће наше, јер га доживљесмо. ·
Како бјеше страшно започео,