Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

404

Кунем ти се дином и кораном,

Ако игда виђу царске очи, 1585 Све ћу твоје нужде показати

И вјерности твојих крајичника,

Казаћу му, како си му вјеран,

И још какве муке подносите.

У

Цариград.

Цар султан Абдул Мемид-кан читаве осам дана чинио је радост погибији кљаза прногорскога Данила, 1; топовима и свијема другијема знаковима од весеља, скупио везире и рижале

око свог пријестола,

Цар.

Јалах шућур. милу Богу Фала, 1590 Веселе ли дане дочекасмо,

Ја бих срећан, и доживљех уру,

Те престојах цара русијскога,

Већ Николу страшна каурина,

Вас се свијет од њега тресаше, 1595 Од његова грома и потреса,

Од његова страха и уџаса:

Пак и сад не гласи допадоше

За онога књаза опакога,

Који ни је доста дао јада, 1600 А и више ћаше, да поживље,

Среће наше, јер га доживљесмо. ·

Како бјеше страшно започео,