Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

417

да

Перо Петровић.

Ти ме криво осуди, синовче!

Данило.

Јесам, стрико, ного ми опрости, Јер нијесам ни доврпо бпо. 1855

Владика Петар.

Опрост', брате, за све кривац није, Но ће бити и твоје кривице.

Љуби га свој отац Станко Петровић.

Станко Петровић.

Зашто, синко, већ тако урадиг

Ми старизи нисмо такви били,

Нисмо своју браћу разгонили, 1860 Него смо се ка браћа љубили,

Судци били, земљом управљали,

И са свијем народом владали;

Калост ми је за такву несрећу.

Владика. Петар.

Нека, Станко, млого га не карај, 1865 Биће нешто и добра чинио.

Сад ми кажи како Гора Њрнаг

За несрећу више не збори ми,

Која ни се на дом распртила.

Како Црна Гора са Турцима 1870 Ког' остави њима на сриједу,

Да управља с онијем народом %

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х 21