Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

451

„И удрити силом на Крњице,

„И избавит' хотекога војводу 490)

„И његову дружину осталу,

„А отале напријед минути,

„Црница ме неће уставити,

„Него ћу је огњем изгорсти,

„Српске лаве живе поватати, 495

„Свезаћу пм руке наопако,

„Довешћу их теби на Бојану

уда их гледаш и да се поновиш,“

Кад то вачу скадарски везире,

Он довати хоџу Алаута, 500

Загрли га како мати вина,

И даде му ферман од султана

С његовијем ручнијем потписом.

Кад се хоџа латио фермана,

Од весеља на ноге скочио, _ 505

Те нареди силовиту војску,

И тури је на морске ђемије,

И заједри Блатом широкијем,

Извезе се с војском у Муриће.

Отле хопа војску равредио: 510

Једну посла Блатом широкијем

Да удари на крваву Луку,

Другу посла крвавом крајином;

Од Румије и села Мурића

До висока врха Сутормана - 515

Све је сила турска притиснула.

На све стране војску разредпо

Да удари на Крњице мале.

Таман мину петак и субота,

А освану царица неђеља, 5:2() 29%