Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

НЕ И огрија са истока сунце, Турска се је сила покренула, Коју виђе црногорска стража. Тек је виђе, Србе покликнула : »0јЈ на ноге, српски витезови, „По крајини разредите војску, „Метеризе тврде направите, „Ево на вас војска силновита, „Све је Блато ладно притиснуто, „Заједрили ватрени бродови, „На којих су убојни топови,“ Кад то чуше српске војеводе, Поскочише како соколови, По крајини војску разредише: Од крај Блата и крваве Луке Свом Бобијом до врх Сутормана. Оставише друга пет стотина, Да чувају Хасан-Хота старца, И његове шест стотина друга. Кад се српска понамјести војска, Тврде шанце те себи направи, Тада силни Турци халакнуше, И на Србе зорно ударише. Црногорци с мјеста не кренуше, Но на живи огањ дочекаше, Ту се врући бојак учинио. Ала море, да је Богу хвала! Да је коме погледати било, Кад се двије војске ударише Кестокијем зрњем из пушака, _ Крвавијем квочкам из топова, Нож сијева, крв се пролијева,

525

530

(о со ст

540

с (57 ст (кУд! (6225)