Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

СЕ Попу Симу дели-Комненићу, Ево трећу крваву Трновцу На сокола Бабић-Радојицу, А четврту Вујовићу Луци, Пету кити, те у Гацко шиље То Богдану попу Зимоњићу. Шесту попу Жарку „Ђешковићу Из простране Пиве на крајини, Седму пише, шаље у Бањане Војеводи Баћовић-Јовану, Осму шиље Шумском манастиру, А девету у Попово равно; Овако им у књигама пише: „Чујте мене, од крајине крила, „И остали бирани главари! „Браћо моја у невољи љутој, „На ноге се, ако Бога знате! „На оружје против душманина, „да крст часни ваља војевати, „Да сужански синџир не трпимо, »Да у ропству више не живимо.

„Мало нас је, то знам, спрам Турака,

„Једна капља води у чатрњи, „ АЛ) јединство, слога и мишица. „Лако силу састре на гомилу, „Крет је часни јачи од мјесеца. „Спомен'те се браће шумадијске, „Кад под Ђорђем буну завргоше. „Или скоро боја на Граховцу, „Кад удрише млади Црногорци, „је им и ми руке додадосмо, „Помогосмо колико могосмо,

306

310

320

325

930

335