Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

и . А војвода не стоји залуду, Но окупља своје поглавице 370 Са Зубаца и из Крушевице, Из оне равне Суторине, Позборише и уговорише Како треба уредити војску, И с које ли стране започети. 375 Када било у свету неђељу, На три дана пред светога Луку, Окупи се ко је за оружја. Када војску на тефтер узеше, Кад пунане ни четир' стотине. 380 Дивно браћа дијелили војску, И избрали војсци поглаваре, Капетане, младе барјактаре, Па се Срби клетвом утврдише Да ће гинут док траје једнога. 385 А што ћу вам дуљит лакрдију, Ударише јутру на уранку, Фатише се зубачкијех брда, Здраво сишли у поље Чичево, И Чичево село прегазили, 390 Фатили се села у Слимници. Кад освану и ограну сунце, Турска их је стража опазила, Сташе пуцат Турци на све стране По Требињу и око Требиња, 395 А на граду од боја топови, Да се сваки диже на оружје. Ал' да видиш Лучини јунака Кидисаше као мрки вуци На све редом турске карауле 400