Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

472

Од Љубова па чак до Дријена.

Затворлше се у кулама Турци, Све бирани плаћени пандури, И Арнаут ватрена делија, Бране куле ватром из пушака. Ками мајци да препану рају, Ал' је раји добра срећа била, Деси им се сламе и сијена, Око кулах сламу наметнуше, Попалише, огњем изгорјеше, Ћускијама куле оборише. Што Турака из куле побјеже, Ниједнога жива не пуштише. Ту се војска у три дијелила, Једна пође Шуми и Попову, И дигоше војску на оружје,

Сва им браћа у помоћи дошла. Ђе гођ која Турска бјеше кула,

Посјекоше, огњем запалише, И големи шићар ујагмише. Друга војска Дријен-караули, Опасали села и паланке,

И крваве куле на Царини, У којој се затворише Турци, Арнаути плаћени пандури. На Дријену куле изгорјеше, Изгорјеше, па их разорише. Побјегоше из кула пандури, Оставише рану и џебану,

И све друго до сама оружја, Побјегоше кулам' на Царине, да њима се раја отурила,

405

410)

4%()

425