Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

и На кулу су двапут ударали, Куле тврде, а много Турака, Одољети сили не могаху. Одступише, пак се повратише, Испред зоре сложно ударише, Двије мање куле освојише, А трећа се не да освојити, Не да пушка очи отворити. Боја бише од јутра до подне, Док Турцима нестаде џебане, Отворише сакривена врата, Побјегоше, кулу оставише. За њима се Срби загонили, Ћераше их до међе њемачке, Неколико откинули глава, Па и трећу кулу запалише, С темељом јој шљеме саставише. Отолен се здраво повратише, Окупише се у село Слимници Да дијеле шићар од Турака. На сву џаду страже поставише; Од Љубова до ломног Дријена, Па од куле сврх њемачке џупе, А од џупе до града Царина Опасаше кордун по ћенару Да не може тица пролетити, А камо ли Турчин на ногама, У Дубровник гласе односити, Ни из њега носит' телеграве, Пролазити сваком забранише, Осим само њемачким трговц ма, Узимају ђумрук по канону

435

44()

445

450

455

460