Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„ДЕ Џебеане, пара п ођела, И толико коња седланика. Отидоше здраво на Слимницу, И големи шићар дијелили. Та се кавга до Мостара чула, Те дочуо сердар Омер-паша. Брже шиље силновиту војску Четри паше, двадесет табора, Џет хиљада дава Абди-паши, А пет друге паши Јаја-паши, Пет хиљада паши Кучук-паши, А пет опет паши Арап-паши, А пред њима пашу Дервиш-пашу, Шиље бутум Турке Љубињане, И Сточане крваве газије, А опрема бег-Кариман-бега, Преко Окадра у свом мемлећету, Да пет хиљад скупи Арнаута, Опреми их граду у Требиње. Сва се сила пред Требињем збила С ону страну воде на отоку, Колико је равнога отока, Све је пусто дивно искићено, (С чадорима и са барјацима. Тек што паша сједе на отоку Да одмора силновиту војску, То зачула сва остала раја, И зачула што уради Лука, Сва се бутум диже на оружје. Тад усташе војсци поглавари, Барјактари дигоше барјаке, А јунаци пушке по сриједи,

625

630

635

650

655