Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

451

Ала банда, кавга, изненада !

По једном се пушкам претурише, '

А по другом гвожђе приатише, 690 Не би л' како пута прокрчили,

Да не стигну друге двије војске. Неколико Турак' погубише,

Докле себе пута отворише,

Фатише се зубачке планине 695 Су два мртва и три рањеника.

На свој камен војска починула,

Ал' им паша не да почивати,

Него с војском на Зупце удари.

Добра му је срећа прискочила, 700 Несретња се раја разбјежала,

По Њемачкој и по планинама,

Не од страха, него од невоље,

Нагнала их јуначка невоља,

Без ичије на свијет помоћи, 705 Те је Зупце бутум опалио,

А војводе кулу разорио,

У Зупцима војску намјестио.

Тако било, за дуго не било,

Зарати му црногорски кнеже, 110 И подиже ломну Гору Црну,

Удари му са свакоје стране,

И клаше се дуго и за много.

Смирише их два веље девлета,

Једно Москов а друго Вранцуски. 7115 Султан раји афа учинио,

И Луку је дивно даровао,

Учини га пред рајом бимбашом,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕОМЕ 1Х 81