Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ра И даде му пет стотина арча, На пет стотин' од раје пандура; Даде њему таин и аилук.

Сва се раја бутум повратила На крваве кланце п ћенаре, Развалине и опаљевине.

Зло трпјеше и крв прољеваше, Фпрам јунаштва мало задобише

АЕ

Бој на Зупце. (1862.)

Бдиче вила с Гучине планине На Митровдан јутру на уранку, Зове вила Вукаловић-Луку,

Зове вила што јој грло дава: „310 ти јутро, војевода Лука, „Сеирећи равну Суторину, „Шетајући и дуван пушећи,

» А у чардак на јастук сједећи, „Испијајућ кафу и ракију

„Са твојијем бираним јунацим! „Ви пијете, тено · шелмучите,

» Не видите јада из ненада,

„Ево на вас силновите војске, »Околише са четири стране, „Дервиш-паша су двадесет табора, » Ша Зупце ће удрит од Џивара, » Од Пољица паша Мехмет-паша, » Преко моста љута Арбанија,

720