Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

458

„Пред њима је беже Арслан-беже,

„Од четврте стране од истока

„Удриће ти Ченгић Рустан-беже,

„У њега је пет стотин" Турака,

„Све зликовца с коца и конопца,

„Јарамаза крсту душманина. „Да имате соколова крила,

„Не би који главе износио, „Или да се у челик створите, „Не би ока жива избјегнуло, „Или да вам сва устане раја, „И сва бутум Црна Гора дође, „Не бисте их смјели дочекати, „А камо ли њима ударити.

„Но на ноге, ако Бога знадеш ! „Не упусти сиротињу рају, „Код сирота не изгуби душу,

„А пред свијет обрав и поштење.“

То зачуо Вукаловић Лука, Те говори пребијелој вили: „Мучи, вило, грло те бољело !

„Пушти мене Митровдан славити,

„Умити се и Богу молити,

„И часнијем крстом прекрстити; „ И пријед сам с Турцим' боја био,

„И сваки пут Турке задобио,

„И данас ћу, рече, ако Бог да.“

То изрече, на ноге скочио, Умио се, и Богу молио,

И часнијем крстом прекрстио, Па на млађе ријеч истурио: „Приправ:те ми мојега мркова.

81“

20)

4()