Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

»„ А ви, браћо, моји соколови, „ Авурајте себе и коњице, „Да итамо, да не дангубимо.“ Још дозива свога брата Јола: „Бржај, Јоле, брате од матере „Крушевици па и Драчевици, „Поздрави ми народње главаре, »Да покупе све своју јунаке, „Нека дижу из поља орача, „Скрај оваца младе чобанине, „Ево су нас околили Турци, »„Попртштиће сиротињу рају,

» А Зупце ће огњем изгорјети, »Сиротиња муке допанути,

»Па куда ће моја јадна душа, „И куда ли образ по свијету »Мучан сам ти ноћас сан уснио: уда се сложе на поље зубачко „Страшно јато гладније вукова, „Поћераше по планинам' овце,

» У торове празне улећеше, »Огањ пуче у тору свакоме,

уТе сви Зупци у дим остадоше, А у диму све друг друга виче: „ »Дропадосмо, ма не изгибосмо.““ Тек што Лука доврши ријечи, Долеће му са страже стражарче И без капе и без опанака,

У голом се зноју утопило,

Те пред Луком плахо дотрчало, Плахо прича, а невољу каже:

»О војвода, наше земље главо,

| сл