Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

485

„Ено су нас околили Турци,

„Силновита војска са свих страна:

„Што је царске војске регулаша, „ И штогођ је љута Арнаута, „Крајичника кршна убојника,

„ И љутога Турка на граници, „Све се слегло у наше крајеве, „Прекрило је поља и ливаде, „Пунане су горе и планине, „Помаљају 6' брдом под Зупцима, „По брдима топи намјештени, „По кланцима силне карауле, „Ову су нашу земљу опасали.“ Још говори млађахно стражарче: „Окупило се нешто наше војске, „Нема пуно ни двије стотине, „Узбило се у гори у крило, „Помутило ка под небом ждрали, „Нити смију да чекају Турке, „Ни бјежати, робље оставити. „Него бржај, војевода Лука,

» И притеци браћи у невољи,

»Да с' зубачко не утре кољено,

»Док не удре Турци са сви страна.

„АКО л' браћи не буде индата, „Изгинуће, а предат се неће,

» Е да бјежи, бјежати не може,

» А да чека, чекати не смије. „Него бржај, чекати не смије (2) „Пе бисмо ли робље избавили,

» А бранит' се бели не можемо.“ Јошт стражарче шћаше говорити,

85

90

100

105

110