Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
485
„Ено су нас околили Турци,
„Силновита војска са свих страна:
„Што је царске војске регулаша, „ И штогођ је љута Арнаута, „Крајичника кршна убојника,
„ И љутога Турка на граници, „Све се слегло у наше крајеве, „Прекрило је поља и ливаде, „Пунане су горе и планине, „Помаљају 6' брдом под Зупцима, „По брдима топи намјештени, „По кланцима силне карауле, „Ову су нашу земљу опасали.“ Још говори млађахно стражарче: „Окупило се нешто наше војске, „Нема пуно ни двије стотине, „Узбило се у гори у крило, „Помутило ка под небом ждрали, „Нити смију да чекају Турке, „Ни бјежати, робље оставити. „Него бржај, војевода Лука,
» И притеци браћи у невољи,
»Да с' зубачко не утре кољено,
»Док не удре Турци са сви страна.
„АКО л' браћи не буде индата, „Изгинуће, а предат се неће,
» Е да бјежи, бјежати не може,
» А да чека, чекати не смије. „Него бржај, чекати не смије (2) „Пе бисмо ли робље избавили,
» А бранит' се бели не можемо.“ Јошт стражарче шћаше говорити,
85
90
100
105
110