Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

490

„Удри сваки док тече Фишека,

» И док тече једног у дружини.“ Пушка пуца, а лелечу Турци. Али ко ће сили одољети

И побити бутум царску војску ' Кад је било око ићиндије,

Бог помога, а срећа изнесе, Ударише аскерске борије,

Да се врће војска на трагове.

А то Турци једва дочекаше, Поглавари повукоше војску,

Оста јадна у планини раја Гледајући ђе им горе Зупци. Војвода им Лука проговара:

„Не жалите, браћо моја драга, „Што нам наше Зупце попалише, „Кад смо јадно робље препратили, » Осим само петоро чељади, „Двије бабе и три стара сл јепца; „Ако Бог да п богородица „Беше ћемо поградити куле. „Благо стоји Србу у образу,

» А. јунаку слава у оружју.“

98. Бој у Дуги.

(Најжешти у Марчу 1862) ПД олећело јато гавранова Од Сријема од земље простране, . Прелијећу поља и планине, Ожедњела крви од јунака,

245

250

260