Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

РЕН Тад Новици Јован проговара: „Не питај ме, Богом побратиме, „Ни вријеђај моје ране љуте, » И ја сам ти грдно изгинуо. „ Бе имадох момка биранога, „И бољега војсци првијенца „Изгибе ми јуришећ' на Турке. уАма имам, милом Богу вала „Јошт јунак близу дв'је хиљаде, »1е су са мном дошли умирати. „АЛ је сила, брате, од Турака! „Да се у со бутум прометнемо, „Не би смо им епек осолили, „А камо ли њима ударити.“ У ријечи у којој бијаху, Ал' ето ти до двоје момчади, Војводама добре носе гласе:

„Повдравља вас с Планинице Мирко,

„Ту је с војском синоћ починуо, » У хитњи је војску покупио, »Очекива Црмничку нахију, „Ријечку је дома оставио

уДа му чува од Скадра богазе, „Повдравио, овако рекао:

„Кад видите да наступе Турци, „Попадајте у зелену траву, „Нек' се војска у Дугу ували,

„ Упустите између два кланца „Међу Китом и међу Ноздрама, „Како вам је у књиги писао. „Тек што с Турцим' боја започнете, „Ми ћемо вам доћи у помоћи.“

360

365

370

375

380

385