Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

503 _ То рекоше, натраг потекоше. Не постоја ни два ни три сата, Турска војска Дугом помолила, Бубњи туку, а борија свира, Стоји пролом од коњских копита, Зашјала се Дуга од мушкета, И од турских о бедри сабаља „Да је стратпно очима гледати, А камо ли војсци ударити. Колико је Дуге у дуљини, Има пуна до осам сахата, А ширине између планина Не би мала пушка преметнула, Сва је бутум Дуга оживљела Од силнијех коња и јунака. Али раја, да је Богу вала! Жедна јадна на свог душманина, Срце стегну, а јуначки прегну, Бој започе Баћовић Јоване У тијесну кланцу у Ноздрама. С плећи поче, са срећом започе, А Новица с прси иза Ките. Једног сата и једног декика Запудаше пушке с обје стране, А војводе вјешти бојевима Другом пушку не шћеше пунити, Него оштре ноже повадише, Те на Турке јуриш учинише, И шњима се грдно изм јешапе. Стојпи звека ножа и сабаља, А ломјава аскерски мушкета, Срби с'јеку ножем смртимичке,

390

395

400

410

415

420