Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„И. по њојзи да купи хараче „Без промјене дванаес година, „Да не даде цару ни везиру, „Оградит' му сарај до мојега,

„ И даћу му сестру за љубовцу.“ Ко чујаше, чут се не чињаше, Ко гледаше, у земљу тоњаше, До јунака Френка Омер-паше. Омер-паша на ноге скочио,

И султану гледа међу очи: „Султан-царе, огријано сунце „Потпиши ми ситнога фермана, уда м' одиста преварити нећеш, ја ћу узет војску силовиту, „Дрвиш-пашу с педесет хиљада, „И што нађем земљом Румелијом, „Све ћу узет собом под орузжје, „И сувише Босну пространиту, „Равну Босну п Херцеговину.“ Кад је царе ријеч разумпо,

Од весеља потипса Фермана, Предаде га Френку Омер-паши. Омер-паша ферман приватио,

И царску је руку пољубпо,

Од весеља на армаду мину.

За три дана шемлук је чинио, И попери цареве барјаке,

На коме су мјесец п звијезде, Четврти је једра отворио, Заједрио морем широкијем,

У Сељаник војску извозио.

По широкој земљи Румелији,

80

85

90

:00

105