Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

БЕБИ

мин

Отлен Срби натраг се вратише, У Главицу Расалину дбше, Крваве им ћорде до балчака,

И деснице руке до рамена, Њеки главе носи од Турчина, Њеки главе, а њеки оружје, Њеки каџе, а њеки доламе, Њеки јаше турске седланике, А све купе на српском сабору. Докле свану и огрија сунце, Кад војводи ферман долетио Од злочеста Френка Омер-паше, Он поздравља великог војводу: »0 војвода, аманат ти божјег! „ И тако ти вјере и закона ! „Кажи мене што ћу те питати. „Кад се бисмо бојем жестокијем, ује л' ти много војске погинуло % „А и ја ћу тебе право казал' „Колико је Туравк' изгинуло, „Изгину ни евега пет хиљада „Што је мртва и рањен Турчина.“ Кад зачуо велики војвода,

Он допва Србе Црногорце: „Набројпите мртве п рањене,

» И кажипте колико је на број.“ Црногорци хитро послушаше, Избројише мртве и рањене, Сто мртвијех п двије раљених. Кад разумје велики војвода,

Он је листо књигу накитио,

И посла је Френку Омер-паши:

210

215

220)

225

230

235