Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

596

„Што ћеш, пашо, да ти јаде кажем

„уда 'ву шаку младих Угричића,

„Што бој бију, за цара не знају,

„Вако Бога и књаза својега.

„Кад си силом на нас ударио, дар „На број бјесмо тридесет стотина,

» Од тога је њешто отпануло,

„Ото мртвијех и двије рањених.

„Но да ти је, пашо, видијети

» Ову моју сабљу и десницу, 245 „Како ми је десница крвава,

» У Коловоз сијекући Турке,

„Ал ево ме здрава и весела,

» Хвала Богу и светоме Петру.“

32.

Бојеви Црногораца и Херцеговаца с Турцима године 1862.

Н, хиљаду и осме стотине

И шездесет и прве године

Савјет чини Абдул Азиг царе,

Од све турске земље господаре

У бијелу стојну Цариграду, 5 Па на савјет окупио Турке,

Турске паше и своје реџале,

И четири велика везира,

Па им тако царе говораше:

» Чујте мене, четири везира, 19 » И сви моји паше и репџали, |

„Ви мојега брата саранисте,