Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Па поредом наши ратоваше. »Предобише краља бугарскога,

» И силнога СОпбињанин-Јанка, „Великога од Ердеља бана, „Предобише Скандар-бега Ђура, » Од Кројане витеза и бана, »Предобише посавскога бана, »Освојише Унгарију равну,

„И богати Сријем код Дунава, »Освојише Лику п Грбаву,

» И лијепу земљу Славонију, „Равни Котар и сву Далмацију, »Дубровачку и Боку Которску, „Јо су наши освојили стари. »Па још више сташе војевати, „На тврдога Беча ударише,

„И страшни му бедем саломише. »Да му други краљи не скочише, „ Је Пољаци у помоћу доше, » И на нашег цара ударише,

» И нашу је војску предобио,

„И Пољаци Беча обранише. уБаш да не би храброга Пољака, »Лћасмо трећу круну погазити, „Силенога од Беча ћесара.

»Ма ако му бедем саломише,

» Јурци под њим срећу оставише, „ Силна Крња и страшна Зеленка, » И Маргпту од боја лубарду, „Ваљала је по Стамбола мога.

» 10 је моја тешка рана љута, „Која стоји насред срца мога,

то

715