Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ППИ ЧЕ

Пољуби је ка рођену мајку, Љубезно јој шћерцу миловаше, Суве рони па је целиваше,

И Никола књаже говораше: „Благо мени, мила стрина моја ! ујере си се к мене потежила, уДа ти видиш ђе ћу погинути, „Како ће ме силе савладати.“ Књегиња, га врло слобођаше:

; А не бој се, пиле од сокола, „Није лашно добит Црногорце, „Но устани да их прегледамо, „Да ја виђу рањене јунаке.“ Па Даринка гледа рањенике,

И грдне им ране прегледаше, Цекинима сваког дариваше, Па послијед књазу говораше: » Сад хајдемо војску прегледати.“ Отолен се господа окрену

Низ зелено поље те сумину, Докле брду Вртијевки дође,

Пак на дурбин војску прегледаше.

Српека војска Брда ухватила, Турска лежи Лугу зеленоме. Ма су Турке муке спопануле, Од грознице и од огња жива Сва се турска побољела војска, Црногорци пјевају из гласа,

И чекају на мегдану Турке. Ма не оће она издајица,

Из Доброга Радонићу Саво, Но их вазде о превари ради.

1615

1620

с> (35) сл

1630

1635

1640