Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

289 Ту почину на Цетиње равно. Војска стаја три неђеље дана. Сва се турска усмрђела, војска, Омер-паша жалост дочекао, Па на цара књигу отправио, Да је нека села изгорио, Ма је силну војску изгубио, Што му није у бој погинуло, Сва се друга побољела војска. Него Омер цару говораше, Да му пошље изнова војнике, Ако мисли добит" Црногорце. А кад цара гласи допадоше, По кољену шаком удараше, Па се тамо и овамо шета, Нити спава, ни се разговара, Нити клања, ни авдес узима, Трећи данак једва изговара:

„Грана гласа што ми срце пара

» Од мојега Омера сердара!“ Па је султан књигу направио, И Омера у њу поздравио:

» Чуј, Омере, од војске главару,

» Ји се ради помирити с књазом.

» Од мене ти више војске нема, „Ни захире што је за војника,

„Но се мири, ал како ти драго.“

Кад Омера гласи допадоше, Ал' се томе гласу радоваше, Посланика свога оправљаше,

И по њему књаза поздрављаше:

» Оди, књаже, да се умиримо.“

1680

1685

1690

1695

1700

1705