Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

590

аи ит

Ал' Никола књаже не оћаше, 1710) Док не види ко ће задобити.

Опет Омер књаза замолио:

уја те молим да се умиримо,

„Ето твоја слава и држава,

„Већ на тебе царе војштит' неће, 1715 „Докле буде једног Црногорца,

„Султан ће те за књаза познати, „»еговијем пером потписати.“

И на твоје књаже пристануо,

Докле Омер војску измакнуо, 1720 Па послијед поче ђетињити,

Ка да ништа није ни зборио,

Запипта му џаду и путове,

И некакве преко Брда куле.

Ма Никола књаже говораше: 1725 „ Стан", Омере, јадна потурицо,

„Не угоди што си наумио,

„Можеш зборит, е си измакнуо.“

И на томе борбу прекидоше,

На запету пушку остадоше. 1730 Али Омер војску избрајаше,

Колико је војске изгубио,

Од каде се борит' започео,

Али му је војске изгинуло

Двадесет хиљад на Херцеговину 1785 Докле му је књаже ударио.

А с књавом је Омер изгубио

Баш шездесет хиљада војника,

И сувише роба заробљена,

Има пуно хиљада војника. 17240) Књав изгуби храбрених јунака,