Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПЕН Иви Пет хиљада својег војника Пет хиљада и седам стотина, Који у том боју погибоше, Ема вјечну славу задобише. Погибоше три српске војводе, Два војводе раном обрањени, Погибоше три српска сердара, Четвртога ране допадоше, Погибоше седам капетана, Који јесу војски поглавари, Погибоше момчад барјактари, Погибоше лафи изабрани, Што их редом бројил' не умијем, Е би дуга ова пјесма била. Која би их уста преброила, Ал' ситнијем пером описала! Књаз Никола окупио војску На равноме пољу Цетињскоме, А кад војску постави у реду, Међу њима господа окрену, Ал' Никола војску прегледаше, Сузе рони, пак им говораше: „Камо моји храбри витезови, „Камо моји војводе избрани, „Што су били лафи одабрани, „Капетани, моји соколови, „И сердари, крилати орлови, „амо моји гвоздени јунаци, »Пуно ми се војске окрњило „Сад се срце моје растворило #“ Пак сва војска књаза слобођаше, И из свега срца говораше:

1745

1750

(мод 1760

1765

== ~ с>