Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПЦ

У њу бјежи Бара ') сваколика,

А највише браћа Вујачићи,

Сви да бране кулу војводину.

Док аждаја кулу оборила,

Мутна, вода Живка ") ванијела,

И осталу браћу свуколику,

А. војводу аждаја прождрла,

Анта сина жива доватила,

Готово га прождријет' бијаше,

Све га брани остарала мајка,

Поповића опазила Врука,

Бе му змије очи пију црне.

Сан виђела, па се препанула,

У сну скочи ка да се помами,

Па закука из грла бијела,

А побјеже низ бијелу кулу.

А. виче јој војвода Јакове:

»уБуби Стано, бољела те глава!

»А зар си се ноћас помамила,

„Ал си јуче у вину препила,

„Што ли ти је, Бог те не убио !<

Тадар Стана санак разабрала.

Више неће у меку постељу,

Но ево је на оџак у кулу,

На оџаку ватру наложила уза њу каву пријарила,

А насула у боцу ракију.

У то дође војвода Јакове

Из одаје из мека душека.-

1) Мјесто у дно поља Граовског. %) Брат војводе Јакова,

445

сл [==

ср =

465