Српске светиње у Палестини

8

су 1820—1828 године у њему становали, као кирајџије, амерички мисионари заједно са својим старешином Николсоном. Кад је 1842 године дошаоу Јерусалим англпкански епископ Александар, ради пропаганде протестанизма, покушао је да се смести у ком католичком манастиру. Не нашавши нигде пријема, он се обрати православном патријарху и еиископима, и они му дадоше стан у манастиру Светог Аранћела. На сличан начин уселиде су се у српски манастир и данашње његове иирајџије. 1847 године устанс вљена је Прва Руска Духовна Мисија у Јерусалиму. За њезиног шефа би постављен 31 јула те године Порфирије Успенски. Он затражи од јерусалимског патријарха Кирила да одобрп да се Руска Духовна Мисија може сместити у манастиру Светог Аранђела. У половини фебруара 1848 године Мисија је већ била у Јерусалиму. Натријарх извести њезиног шефа и руског консула вда им уступа Аранђелски Манастир, ради привременог становања, под условом да се у ћелије, које мисија не би заузела, могу настањивати поклоници духовног звања од свих православних народа«. Мисија на то пристаде, доведе ћелије у ред, и у половини августа 1848 године, се усели. НТеф Мисије заблагодарп патријарху вна лепоме пријему и на смештању у најлепшем манастпру Светога Града«. 17 августа он освети воду и одслужи Лнтургију са благодарењем и возгласом »Многаја Лета... руском цару, Светом Спноду и јерусалимском патрп јарху». Нравпх господара овога мзнастира нп у молитви се нико није сетно, и ако су сви знали да су »Срби подигли овзј манастир«, и ако се у њему још налазило »српских икона са словенским писменима на њпма!» Српскп манастир у Јерусалиму био је и даље леп, »најлепшп манастир Светога Града«, како каже шеф Руске Духовне Мисије, Норфирпје Успенскп. Од девет јерусалимских манастира (седам мушких и два женска) он је на трећем месту пп броју поклоника (две стотине), колпко је могао примитп. Имао је три престола; средњп, посвећен Светом Аранђелу, десни Светом Јовану Златоустом и леви Светом Николи. Главна је икона Светог Аранђела, у старинском војничком оделу са људским фигурама на прспма и мишицама. По познатој легендп, која је одомаћена свуда на истоку, и по којој људима вади душе, он у десној руци драш пламени мач, а у левој душу људску, од KOje му тело лежп под ногама. Сем тога у манастиру има и других икона, од којих су неке чисто српске, Око манастира су зграде са четрдесет ћелпја. Са манастира је диван поглед на далеко: на пут у Набулус, на Јеремијнну Пећину, на