Српске светиње у Палестини

5

/јеруоалимски патријарси и старешине иалестинских манастира за помоћ. Чак и онда кад велика српска држава беше редуцирана и раслабљена, под Стефаном -Лазаревићем (1?89 - обраћа се јерусалимски иатриЈарх Теофил на њега и на српски народ за помоћ и милостињу манастиру Светога Јована Кротитеља, који •беше пао под невернике, те изгубио све CBOje земље и дохотке. Још је важније што су Срби имали, врло рано, у Палестпни чисто својих манастира. Свети Сава, први српски архиеппскоп, путујући први пут у Јерусалим на поклоњење Хрпстовом Гробу, 1229 године, да би срп ■ ски поклоници имали свога склонпшта и да би се створио првп српски кулгурнп центар у Светој Земљи , откуппо је од Сарацена манасгпр Светог Јована, којп је, upe тога, Још његов отац био богато обдарио Српски краљ Милутин (1282 1321), чија је милост, како се у нашпм старпм споменицима каже, доспевала до Свете Гор , Цариграда, Синаје и Јерусалима, где је градио цркве п болнице, сазидао је у Јерусалиму, па месту, на коме се, по предању, јавио анђео Давиду, манастир Светог Аранђела, јамачно у, славу свога крсног имена. Свршивши га он га богато обдари и одреди му сталну помоћ Његови потомци, нарочито цареви Душан (1331 - Р55) и Урош (1355 1371), наставилп су традицију коју је он започео. На обалп ■Јадранскога Мора, северно од Дубровника, лежало је врло познато пристаниште Стон, Koje је припадало средљевековној српској држави. Дубровчани се обрате цару Душану да им га уступи, а они да му за то плаћају пет стотпна перпера годишње Поред других дарова и тај приход уступи цар Д>шан српском манастиру Светог Аранћела Михаила и Гаврила у Јерусалиму. Његов син, цар Урош потврди ову одлуку свога оца за сва времена. Велика је штета што, на жалост, немамо о нашем манастиру у Јерусалиму обилатих података. Тешке прилике, кроз којеје пролазио српски народ. учиниле су да је интерес за њега био готово утрнуо и успомена на њега скоро заборављена. Али и оно што се зна врло је лепо и подиже углед наше сјајне прошлости. Српски Манастир Светог Аранђела у Јерусалиму није спадао у ред обичних манастира. Он то није био ни по својој ледоти, ни по својим приходима и богаству, ни по свом-е ’ значају, јер је био први и једини православан манастЦр у Јерусалпму за све Словене и центар не само за Србо, по. н за Бугаре и Русе, који ничега сличног нису им(lлИ. Он није био обичан ни по месту на коме је. Саграђен у средини града, директно уз патријаршијски мана-