Српске светиње у Палестини

6

стир, он ]е био грађевина sa коју се онда добро знало. 110 њему се једна од јерусалимских капија, у северном јерусалимском зиду, између Дамаск - капије и северозападног угла, иоја се првобитно звала Тајнаили Задња Капија Светога Лазара, адоцније Капија Јавнога Сквера називала Капија. Српског Мапастира. Ове је капије нестало тек у XVI веку, кад су преправљени зидовијерусалимски. Нешто пре тога времена српски манастир у Јерусалиму задеси страшна несрећа. Крајем ХУ века, услед куге, која помори калуђере, опусти манастир Светог Аранђела. Дар Урош, потврђујући одлуку Душанову о приходима светоаранђеловском манастиру, бешенаредио, ако би овај манастир, недај Боже, остао пуст, да његов приход пређе на српске манастире Хплендар и Свети Павлеу Светој Гори. Султанка Мара, кћи деспота Тоурђа Бранковића, удова султана Мурата 11, чувши даје Свети Аранђео запустео нареди да вдоходак што га дају Дубровчани Јерусалиму пређена Свету Гору, на мапастире Хилендар и Свети Павлеа, као што то беше цар Урош завештао. Тако се српско калуђерско браство у Јерусалиму угаси, а приходи Светом Аранђелу усахну. Брасгво је доцније обновљено, али како више није било ни српске државе, ни српских владалаца, брига о њему пређе на руске владаоце и бојаре. Из овога се времена зна да је српска калуђерска општина у Палестини опет ојачала, да је 1504 године успела да узме у своју власт и управу чак и знаменити манастир Светога Саве Освећеног, који је још цар Јустинијан био подигао, три сата на исток од Јерусалима, према Мртвоме Мору и да ]е манастир Светог Аранђела преобратила у градски метох Светога Саве Освећеног. Даље се зна да су српски калуђери у манастиру Светог Саве сазидали 1612 године једну кулу и у њој цркву у част Светог Симеуна Мироточивог (Стефана Немање). Још се зна да су у ово време у манастиру Светог Аранђела, поред Срба, становали и Руси, да су у њему писане и преписиване српске књиге, не само за српске манастире у Палестини, већ и за манастире и цркве у српским земљама, да се Служба Божја у њему непрестано вршила на српском језику, да су му се калуђери обраћали за помоћ и милостињу Русији, и да су га Руси, немајући свој манастир у Јерусалиму, сматрали за свој. У половинп XVII века npet>e манастпр Светог Аранђела у својину јерусалимског патријарха заједно са манастиром Светога Саве Освећеног и остаде и даље његов метох. Од тада у њему живи мало калуђера п по