Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

мати неке трпанце; викну и оном момчету шта све треба на брзу руку да посвршава и да уклони испред очију. „Ето, рече, сад ће он свуда да завири и стотину замерака да лађе.“ И они беспосличари мало се збунпше; склонише ракију и комађе од једнога разбијенога стаклета; сакрише и неке масне пи прљаве карте.

„Оштар је то човек али праведан“ један.

„Нигда таквога писара није имао овај срез!“ подвикну други. .

„Нека га бог поживи!“ додаде онај пијани опасујући један крај појаса што му беше пао на земљу у пепео.

„Неће тај ни за какве новце неправо — рече четврти — само што ја знам где је у овој нашој општини могао оклапити, изнело би му равно двеста дуката.“

„Прича наш кмет — настави други — да се господин Јова два пута жестоко дрпио са капетаном, и он је чуо кад је господин Јова рекао, не могу ја друкче него по закону.“

„Прођи се!— рече неко — кад се у оном селу за брдом појави некаква редња, срдобоља, шта ли је било, сва се чељад разбеже по воћњадима; син остави оца, ћерка остави болесну мајку; само им донесу те из далека успу воде у чанак па утеку, а он допаде у по ноћи, па у једну кућу, ша у другу кућу, викну на чељад, и казују да је својим рукама подизао болеснике, премештао их, преоблачио у чисте кошуље и залагао их понудама. Сутра је дошао доктор, он је послао пандура по њега; и као што казују бог па писар Јова учинише те она три села не осташе пуста,“

„Јеси чуо, море! — проговори онај са разбијеном главом — од кад је он у овом срезу све је пошло у напред. Нигде не стоји, добрима је добар а злима је зао; ко год пма прорезана уста хвали га. Сви знате да не беше њега оне бп обе масе у нашој општини разграбили, и она јадна деца остала би пука сирочад код свога имања,“

Усред тога разговора уђе на врата један млад личан човек. У десној руди имађаше дренов штап, и на таквом истом штапу носаше преко рамена повелики завежљај у шареној бошчи. Како уђе назва бога и седе на малу столицу подалеко од огњишта, и спусти онај завежљај покрај себе. Механџија понизно поздрави га, и они остали сви се подигоше и прихватише се ва капу. Онај пијан како је скинуо капу не хте је више ни мећати на главу, него је превијаше у рукама. Механџија дохвати јастук и простирку из угла механе па рече: „Изволте, господине, онамо у хлад под ора, овде је запара, а и момче почело

рече

сад чистити и усптремати. Молим вас изволте тамо је лепше. Пандур нека одведе коње под нови наслон; имам добра сена и зоби; код мене је све у реду; а за ручак нећу бпти постидан. Писар Јова горко се осмехну па одговори: „ја ћу само мало да се одморим ла ћу одмах

"ићи даље. Нисам ја више писар; ја сам отпу-

штен из службе.“

Механџија спусти јастук и простипрку на земљу, па од некога чуда пљесну се обема рукама: „може ли то бити2“

„Може бити п било је— одговори Јова нити знам за што ни крошто. Само знам да ми је савест мирна п да сам своју дужност добро и поштено вршио. Остао сам без нигде ничега као што ме видиш. Све су ми ствари задржали за неке мале дугове; а не требају ми, идем овако пешке ни ја не знам куда ћу, у свет, у Београд.“

„Баш истерали тег“ викну један од оних беспосличара. -

„Изјурили га као кучку“ рече кроз зубе онај пијани намештајући капу на главу.

„Лепо су теби с почетка говорили паметни људи — настави трећи — овако ћеш се, господине, владати према капетану а овако и овако према народу, а ти све по својој глави, па ти није могло друкче ни бити. Неће ни власт ни народ да трпе таквога човека. Плео спсену оно што си се могао чинити и да не видиш.“

„Не можеш ти учинити да сав свет буде онако као што ти хоћеш. Играло је овуда 60љих атова па није било прашине,“ рече један палећи цигару.

„Као ми те идеш пешке — продужи други смешећи се— а чим пзађеш пз нашега среза сесћеш на интов. Сад да те опшшамо око појаса нашли би неколико стотина дуката. Ни једна продаја није била без тебе, ни једна маса није се могла уредити докле ти не начиниш неке твоје рачуне. Ко год с медом ради мора прсте лизнути.“ „Вала, господине Јово, био си свакоме догрдио — поче онај са повезаном главом — стрепили су људи кад те виде. Како дођеш почнеш викати: шта ћете у механи 2 данас је радни дан; прођите се тога беспосличења и те проклете ракије; а нећеш да знаш да треба п нама одмор, п ми, као људи треба да се састанемо пи разговоримо а богме по кад кад и напијемо. Прође плуг дође мотика, прође мотика дође коса, хоће послови да нас удаве, а ти, Јоцо, казујеш нам све некакве савете из облака како ће се овај народ усрећити, а ето ниси умео ни сам собом управити како ваља; остао си као нико.“

„Џа шта ћеш сада јадниче 2“ упита га један.

;