Српски књижевни гласник

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. 501

знавању и разликовању крупнијих и виђенијих биљака, и TO по њиховим морфолошким, махом макроскопским, 0с0бинама. Тек развићем микроскопије у Х1Х. веку почеше се ботаничари упознавати и са унутрашњом грађом и саставом биљке, п тек тада беху у стању да пруоче и њене најситније. унутрашње делове, да прате цело њено развиће, да контролишу све животне функције и да открију и друге, дотле непознате биљке, нарочито ситне гљивице (бактерије итд.), које су постепено, због важности у патологији и у техници, пзазвале нову грану науке — Бактериологију. Поред Ђактерпологије развила је микротехника и другу дисциплину — Фитопатологију, која Je направила велики обрт у пољској привреди. Открићем и пспитивањем узрока разним биљним болестима и проналаском средстава за лечење и спречавање заразе, омогућено је п даље гајење извесних важних културних биљака, које су нападнуте од многих наметница и тиме изложене великој опасности.

Први темељ анатомији биљака ударио је Енглез Грју (Grew) Jom у ХУП веку, а Малпигије доцније ту науку знатно допунио и проширио. Ну ипак се зато с правом може рећи, да је ботанична хистологија тек ХЈХ века достигла своје значајно развиће епохалним радовима |Шлајдена, Негелија, Швенденера и Хаберланта.

Успостављењем. теорије о ћелијци, протоплазми и кариокинези (деоби ћеличног једра) дошло Ce LO ближег опредељења. сродства и везе између животиња и биљака. Тиме се пронашло и доказало, да је основна супстанција, из које се састоје биљке и животиње, иста и да има иету природу и исте особине, што Je пак доцније ембриолошким. испитивањима. у још већој мери утврђепо m доказано.

У најважније тековине спада Дарвинова теорија дес ценденције и селекције. Он је својим студијама оборио мишљење о непроменљивости врста и доказао је, да су

се садипшња. органска. тела. постепено развила MS једно-