Српски књижевни гласник

3092 СРпски Књижевни ГЛлАСНИК.

ставнијих и простијих облика, који су раније живели и махом изумрли. Полазећи од варијабилности живих створова, т.ј. од појаве да потомци нису никад потпуно једнаки ни с родитељима“ ни између себе, Дарвин узима даље у обзир прекомерну продукцију живих створова. Кад би сви замеци дошли до потпуног развића, онда би наша земља, после неколико генерација органског света, била претрпана организмима. Пошто на земљи нема толико места и хране колико би требало да се могу одржати сви подмлаци органских створова, то постоји међу организмима непрекидна «борба за опстанак», која је најжешћа код потомака истог типа, јер су упућени на пста средства за одржање. Ову ће борбу најбоље издржати они потомци, који су се најзгоднијом варијацијом родитељског типа најбоље прилагодили погодбама за живот у својој околини. Овим се у природи саме собом одбирају надмоћније индивидуе (селекција), па се корисно варпрање њихових потомака у истом правцу све више потпомаже, и прелазећи кроз хиљаде генерација постаје најзад нарочито обележје. Тако из првобитног варијетета постаје у току времена нов, оделит, облик.

Поред ових философско-биолошких теорија изнео је Дарвин и многа важна открића на физиолошком пољу. Одношај између инсеката и биља, надражљивост биљака и биљке месоједе јесу за цело значајне тековине, којима је он обогатио биљну физиологију.

Оцем биљне физиологије сматра се Енглез Стефен Холес, којп је живео у ХУШ веку. Његове идеје је прихватио Холанђанин Ингенхус, а Швајцарац Сосир их је знатно проширио и попунио. У половини пак ХТХ века највећа открића на физиолошком пољу учинише Немци. Њихова. је махом заслуга што је хемизам биљке скроз испитан, што су процес асимилације, дисање, храњење, растење, за тим разни покрети код биљака (кретање плазме, хигроскопски, геотропски, хелиотропски и остали покрети услед надражаја и додира) до ситница испитани и 00јашњени ,