Српски књижевни гласник

КЊИЖЕВНИ ЛИСТОВИ. IL.

Гледајући једне вечери кроз отворен прозор своје ћелије, једном руком показујући на скорашњи Гутенбергов проналазак, на нову књигу која лежаше Ha столу поред њега, а другом руком показујући на горостасне торњеве Богородпчине цркве који се из мрака дизаху према звезданом небу, Клод Флоро рекао је, уздишући, оне своје познате речи: <Вај! Ово ће убити оно, Мале ствари побеђују велике. Књига ће убити грађевину». Архиђакон Богородичине цркве, говорећи то, није предвиђао да ће доћи дан кад ће други после њега, у мање свечаном тону истина, п. у мање живописним декорацијама, за том истом књигом која је њему изгледала тако јака, казивати узпемирено своју бригу, као он за евојим грађевинама. Са евих страна се данас чује, од. људи који књиге пишу, како књига пропада. Књиге, веле, немају више читалаца. Место књиге дошле су новине, дошли су часописи, са својом спретношћу, са својом епособношћу да се прилагоде свима приликама, свима потребама и евима кесама, са шаренилом своје грађе, са својом прегледношћу, својим кратким чланцима, својим изводима, својим рецензијама т критикама, које збијено, скраћепо, дају читаоцу у исто време садржину и оцену дебелих, гломазних књига. Као велике лађе које, богате товаром али гломазније, теже, не могу да пристану уза све обале, но траже парочита пристаништа, саграђена по скупе новце, у нарочито бираним положајима, тако књиге теже и ређе доспевају на по гдекоја места; новине међу тим и часописи, као оне мале лађице које «хватају воду врло плитко, и могу. малим деловима да искрцају товар на еваку тачку обале, и улазе у сваки и најмањи залив», налазе —— нарочито откако су се места која робу купују тако умножила — сваким да-