Српски књижевни гласник

99 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

мислио. Што се тиче ваше напомене о муштеријама, на то вам могу одмах одговорити. Него размислите ви ,евоо чему: мој је отац држао дванаест радника, а ја свега два па и то покадшто отпустим. Због чега је то таког

— Па може бити да и сами радници постају своје газде 7

— Таман газде! Ето давно није било: ја почех пити, и отац ме отера. И шта мислите, три газде о мене пијаницу грабише се, сваки ме зва себи. А данас: погледајте колико се радника скита, — за кору суха леба пристали би да раде, али их нико неће. По томе можете видети како они постају своје газде. Не, но на што...

Андреја Ивановић одману руком и значајно ућута. Сва његова спољашњост говорила је у том тренутку, да он не узима одговорност на се за последице, ако ствари и даље остану овако.

У то нас сустигоше кола запрегнута са три коња, којима кочијаши сељак у црвеној кошуљи. У колима се разузурио млад, добро ухрањен трговачки син, са флашом у руци. Преко кола се обесиле нечије ноге. Трговчић је натукао риђу качкету, а кочијаш се поноси шеширом од зечјје длаке. Изгледа да се цело друштво добро угрејало. Мимо пролазе три девојке богомољке, и трговчић се прегиње иза кола да једну уштине. Девојке вриште, друштво кикоће, а коњи, уплашени грајом, полазе брже. Андреја Иваповић застаје негодујући.

— Ето, а ви их још браните. Погледајте сами: бајаги на богомољу пошао! Нас двојица ето идемо пешке, сустанемо, па зар нам може пасти на памет овакав безобразлук7 А у њему крв игра зато што су јевтине паре. То игра јевтини хлеб... Само кад би ми овакав богомољац пао где шака, видело би се шта бих ја од њега урадио!..

Андреја Ивановић злобно стеже песнице и прети за колима која се по џомбама накрећу, час на једну, час на другу страну, а за тим тужно проговара:

— Будала се на марвинчету вози, а паметан целог века пешке ходи!.. То је стих један. И истинит!

(НАСТАВИЋЕ СЕ). (С РУСКОГА. ПРЕВЕО Х.) ВладДИМИР КОРОЉЕНКО.