Српски књижевни гласник

ЗА ИКОНОМ. 91

као и цео његов рад, одликује се брзином, одлучиошћу и некаквом парадоксалношћу. Он је красан радник и за причу кућевник. У младости је три године страшно пио, па се чак и по глибу ваљао, но после се наједаред дозва памети. Да запечати тај обрт на пут истине, отац намисли да га ожени Матроном Степановном, постаром п ружном девојком, која има крупан глас и чврету вољу. Андреја Ивановић се покори родитељској вољи, и отад његов живот пође другим путем. Матрона Степановна држала га је у стези, а, у осталом, и сам је схватао своју дужност. Био је ваљан мајстор и уживао потпуно поверење муштерија на Јарили mw Новој Стројки (крајевима вароши), радио од јутра до мрклог мрака, и спрам муштерија понашао се уљудно. Само је каткад, кад би како сам говораше, «скинуо тељиг», постајао сасвим други човек. У њему се јављао очајни демократизам и накло, ност негпрању. Муштерије је почињао сматрати као личне непријатеље, свештенство је кривио због угађања својему благоутробију, а полицију — са њеног сувишњег натресања над народом и чишћења џепова пијанима који западну у њене шаке. (О томе се на себи уверио за време пијанства). Но највише су од њега патили трговци.

— За што га изгрдисте7 — упитах га. — А вама је жао“ — и брзо ме погледа испод очију. — Ја имам о њима такво мишљење, да би их еве

укинуо, кад бих нешто био министар.

— Како то, па онда би варош остала без дућана, без робе“... Ко би онда код тебе наручавао обућу 7...

— Све би се то удесило на који други начин. Зар је мало начина!..

— Па како бисте, од прилике, ви то удесили 7 Бредно би било чути.

— Ама шта: сте се ви навалили на мене питањима како и како“ Ако сам чизмар, значи да то није мој посао. Јер шта ја знам7 — шило и ђон, еспап и калуп, и више ништа. А кад бисте ми дали повише хиљада да бих могао књиге и. сваке листине читати, можда бих ја штогод п из-

ZA 2.

РА =

= =

O =

< u =

с == . =