Српски књижевни гласник

99 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

клинцима — на којима су наши стари исписали јероглифе чији се смисао никад неће пронаћи. На једнима je неки протестант обележио своју веру; на другима. је неки члан Лиге исписао проклетство над Херником ТУ. Неки варошанин, опет, урезао је на својој капији знаке свога кмешскога племства, ~ славу свога заборављенога кметовања, Цела историја Француске исписана је ту. Поред трошне куће се набацаним малтером диже се дворац каквога племића; на каменој капији још се виде трагови његовога. грба, изразбијанога разним револуцијама, које су од 1789 потресале земљу. У овој улици, дућани нису данашњи дућани, но су ниске собе, које немају ни лица, ни излога, ни великих окана, — дубоке, мрачне, и без спољашњих или унутрашњих украса. Пред дућаном изложио је трговац своју робу. Ту нема шарлатанства. Према. томе шта се у дућану. продаје, на пољу стоје два три буренцета соли и бакалара, комади шаторекога платна, конопци, жице обешене о греде, обручи наслоњени на зидове, или неколико комада сукна у рафовима. Кад уђете, чиста девојка, млада и здрава, у белој вратној марами, црвених руку, оставиће свој ручни рад, дозваће оца или матер, који ће доћи и, равнодушно, љубазно или неучтиво, према. својој нарави, продати вам робе за колико желите, било за двадесет пара, било за двадесет хиљада динара. Бидећете качара који седи пред вратима, и разговарајући са својим суседом обрће палце; на први поглед човек би помислио да су сва његова роба три четири даске; међутим, у пристаништу његово пуно стовариште снабдева све анжујске качаре.

Суботом, OKO подне, лети, не можете добити код ових честитих индустријалаца ни за пет пара робе. Сваки има свој виноград, евоје мало пољско имање, и иде на два дана на село. Како се ту све у напред зна, и куповина, и продаја, и добит, трговци могу три четвртине свога времена да употребе на веселе излете, на посматрање, на разговор, Ha оговарање, Ha шпијунисање. Ту домаћица. неће купити јаребицу, а да суседи не упитају