Српски књижевни гласник

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 28

мужа. је ли била добро печена. Девојка не може промолити главу кроз прозор, а да је не види све што је у том тренутку беспослено. Ту је савест на површини, онако исто као што је живот готово вечито под отвореним небом: свака породица седи пред својим вратима, ту руча, ту вечера, ту се свађа. Нико не прође улицом а да га добро не загледају.

Некадашњи домови старе вароши леже у горњем крају ове улице, у којој је некада становало месно племство. Кућа, пуна меланколије, у којој су се десили догађаји који ће бити испричани у овој причи, била је један од тих домова, уважених остатака једнога века у коме су и предмети и људи још имали ону простоту коју француски обичаји губе из дана у дан.

При крају ове искривудане и живописне улице којом сад прођосемо, приметићете најзад неко прилично мрачно удубљење, усред којега је као сакривена капија — «куће господин-Грандеове». Али, немогућно је разумети сав значај ових речи, ако човеку није позната биографија г. Грандеа. · |

Г. Гранде је уживао у Сомпру глас чије порекло m последице не може потпуно разумети онај који. није, ма и кратко време, живео по паланкама. Г. Гранде, кога су неки звали и чича Гранде, био је 1789 врло имућан качар, који је знао читати, писати, и рачунати. Када је Француска. Република, у сомиреком округу, објавила. продају манастиреких добара, качар, коме је тада било четрдесет година, тек што се беше оженио ћерком једнога богатога. даипчарског трговца. Гранде узе своју готовину и мираз, две хиљаде златника, и оде у округ, где средством две стотине великих златника, датих од стране његовог таста. једном страсном републиканцу који је управљао продајом народних добара, доби врло јевтино, правно, ако не законито, најлепше винограде у округу, једну стару опатију и неколико зиратних добара. Како становници Сомира нису били много наклоњени Револуцији, чича Гранде испаде човек смео, републиканац, родољуб, ум који