Српски књижевни гласник

| ~

СРпски Књижевни ГлаАСНИК. је прихватио нове идеје, док је качар просто на просто прихватио винограде. Он би постављен за члана управе у сомирском округу, и његов мирољубиви утицај осети се и политички и трговачки. Политички, јер је узео у заштиту племиће пи свом својом влашћу спречио да се продају добра емиграната; трговачки, јер је набавио републиканској војсци хиљаду две буради белога вина и наплатио се у дивним ливадама једног женског манастира, који беше остављен да се прода напослетку. За време Консулства, Гранде постаде кмет; управљао је мудро, вршио бербу још боље; за време Царства, био је господин Гранде. Наполеон није волео републиканце: он смени г. Грандеа, кога су сматрали за црвенокапића (револуционара), и на његово место постави једног великог поседника, племића, будућег барона Царства.

Г. Гранде остави своје кметство не жалећи ни мало за њим. Он беше, у интересу вароши, саградио одличне путове који вођаху на његова имања. Његова кућа и његова добра, врло повољно уведена у баштинске књиге, плаћала су умерену порезу. Од то доба његови виногради, благодарећи његовом неуморном старању, постадоше «глава околине», уобичајена техничка реч да означи винограде који дају вино прве каквоће. Могао је, да је хтео, тражити за награду крет Почасне Легије.

Овај догађај био је 1806. Господину Грандеу било је тада педесет и седам година, а његовој жени око тридесет и шест година. Њиховој јединици, плоду њихове законите љубави, било је шест година. Господин Гранде, кога је Провиђење хтело без сумње да утеши за изгубљеним кметством, наследи те године једно за другим госпођу од Годинијера, рођену од Бертелијера, мајку госпође Гранде; затим старога г. од Бертелијера, оца покојничиног; па онда госпођу /Кантије, бабу по матери: три наслеђа чију величину није нико знао. Ово троје старих бејаху тако страсне тврдице

да су кроз дуги низ година гомилали новац, да га затим у потаји посматрају. Стари г. од Бертелијера називао је