Српски књижевни гласник

4 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ништа друго не раде, већ само журе у канцеларију. Сељаци се опет жале на неродне године и кметове, журе на њиве, раде ваздан, и носе поцепане опанке и дроњаве чакшире. Изгуби Марко сваку наду у свој успех, те нити више кога шта питаше нити се се киме састајаше. Једва је чекао да га Бог опет позове на онај свет да се више не мучи, јер сваки Србин бејаше заузет пречом својом бригом и послом, а Марко се осећаше савршено излишан.

Једног дана иђаше тако сетан, невесео; а и пуста блага му већ бејаше понестало, те ни вина није су чим имао пити, а крчмарица Јања је давно и давно у гробу, — а она би му још дала да пије вино вересијом. Иде тако улицом оборене главе, а готове му сузе ударити, кад се сети старог доба и другова, а нарочито лепе, ватрене Јање и њенога хладног вина.

Кад одједном примети пред једном великом механом много света, и чу изнутра велику грају.

— Шта је ово овде упита једног, наравно прозом, јер је и он од муке баталио у стиховима разговарати.

— Ово је патриотски збор, рече му онај и промери га од главе до пете, као сеумњиву особу, и одмаче се мало од њега.

— А шта се чини тамо 2.. опет ће Марко.

— Иди, брате, па види! рече онај љутито и окрете леђа Марку.

Марко уђе, умеша се у гомилу и седе у крај на једну столицу да не пада у очи његов велики раст.

Људи дупке пуно, а еви раздражени ватреним говорима и дебатом, те Марка нико и није приметио.

На почасном месту трибина, и на њој сто за предеседништво и један сто за секретаре.

Циљ је збора био да се донесе резолуција којом ће се осудити варвареко понашање Арнаута на Косову, па и у целој Старој Србији и Македонији, и зулуми које Срби трпе од њих на свом рођеном огњишту.

Код ових речи, кад је председник говорио, објашњавајући циљ збора, Марко се преобрази. Очи му синуше

а