Српски књижевни гласник

ИЗ ПЛАМИЧАКА....

У 'Чуну.

Дуни, ветре, мало јаче, Ветре лагани,

Ходи, драга, да загрлим Стае ти танани !

Наслони се јаче на ме, Цвете убави,

Не дркћи ми на грудима, Моја љубави !

Не плаши се када талас Чамац занија,

Већ послушај како славуј Песме. извија,

И погледај како месец Броди над нама !

Поверимо љубав нашу Сјајним звездама;

Заблистаће оне јаче Пуне радости,

Јер међ“ њима нема, злато, Светске пакости.

ЈЕЛА.