Српски књижевни гласник

БудуЋНОСТ Уметностп и ПокзиЈЕе. 455

за живот одиста је закон народа; најјача сила у тој борби јесте разум, п ако демократија гњечи разум, стаје ногом за врат генију, она неће моћи тријумфовати у будућности: тријумфоваће они народи којп буду имали генија, па према томе п уметност, за се. Стоји да облик владавине нема непосредних утицаја на мозак уметников. Да ли га може имати посредним путем“ Да се роди једно уметничко дело треба ли извесних грађанских и политичких услова које демократија није у стању да му na? То је друга тачка коју треба да испитамо. Уметник пре свега тражи, да би радио п стварао, слободу: има је под демократском владавином, као што је нема свакад под другим владавинама, и деспотизам државе или кастинске препреке су лишиле човечанство једнога дела његових великих људи. Уметнику је такође потребна једна полу-независиост у погледу животних потреба; другим речима, треба му онај комад насушна хлеба којп је Берлпо јео, зачињањавајући га сувим грожђем, под спомеником Хенрика П. Уметник ће у толико лакше моћи наћи тај свакодневни хлеб, у колико друштвени услови буду били мање неједнаки и у колико сваки радник буде могао рачунати на своју зараду. Свакако, неће моћи рачунати на оскудну пензију коју је Корнеју давала и одузимала једна краљевска рука, нити на милостињу од 100 динара коју је Камоенсу удељивао Себастијан; али уметник неће имати да врши службу дворанина, што је напослетку занат који исто тако одузима времена колико и сваки други, и са мање достојанства. Ма морао давати часове као Шопен, бити професор историје као Шилер, адвокат као Уланд, декоратор бродова као Пиже, или некада Протоген, трговачки посредник као Сервантес, он нимало неће теже живети но што је до данас живео; шта више, у будућности ће имати више изгледа да дође до извесног благостања и да негде свије гнездо где ће на миру, као свилена буба, испрелати танани и сјајни кончић својих фантазија. — То није све: уметнику треба и похвале, пријатеља, људи