Српски књижевни гласник

458 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

које је срела на своме путу, као Вашингтоном, Линколном пи Тјером.

Остаје последњи разлог, који изилази из моралних услова што су потребни да једна уметност процвета. Уметност, веле нам, не може да се прилагоди томе среброљубљу које нас данас прожима; уметност је супротна „американизму“ ; американизам ће је победити: индустрија ће убити уметност. — У тој претераној супротности која се поставља између сувише практичних циљева живота п некористољубља уметности, има један извесан део пстине, „американизам“, та земаљека, потпуно индустријска и трговачка наука, не само да је противник уметности но је исто тако противник праве науке: ма како да у науци расте значај практичних примена, теоријска и некористољубива истраживања увек су први покретач, спруга евакога напретка. На тај начин. американизам не само да ставља у засенак уметност, но и науку: он је дакле заједнички непријатељ. Он ће ca себи стати ногом за врат, ако нкада буде одржао потцуну победу код кога народа, јер би се брзо преобразио у навику, оборио разум и повукао за собом пропаст народа који га је претерано развио. Ми треба да се боримо противу и сувише искључиво утилитарних смерова који се у извесним тренутцима могу дочепати народног духа, да се боримо против сувшино „основне“ или „стручне“ наставе, тог ублаженог облика незнања, да упоредо одржавамо најзад у васпитању део чисте науке и уметности, две ствари које су и сувише високе да би могло стојати у супротности. Веровати да „американизам“ долази од овог или оног облика владавине или општега хода цивилизације, то је одпета мишљење које се не да примити: то долази просто од карактера народа, и увег се налазило у историји. Као што извесни људи не виде у животу другога идеала до угодан живот, тако и неки народи немају другога циља. до индустрије и трговине; такви су били Тирци и Картагињани. Други пак су нашли начина да помире старање о материјалним интере-