Српски књижевни гласник

БулућНОСТ УметТНОСТИ И ПОокзИиЈЕ. 459

сима са евима истраживањима разума: тако су Грци, тај народ трговаца и нееника, били одлични у свима практичким уметностима, као и у великој уметности. У наше дане Енглези су уједно створили модерну индустрију п изазвали, са Шекспиром и Бајроном, модерно песништво. Што Американци до данас нису имали песника првог реда, кривица је до њих, а не до демократског луха који они, како се каже, представљају. Да ли је Бразилијанско царство у томе погледу напредније но република Сједињених Држава“ У осталом и немогућно је оцењивати народе чији опстанак није старији од једнога века и који су тако рећи на путу стварања, као нека врета људских небулоза. Треба свакако жалити оне народе чија је историја данас довршена, и код којих је велика уметност убијена претераним развитком трговачког укуса, али ни по чему се не да закључити да су они унапред показали безизлазни правац којим би човечанство морало да прође: међу народима као и међу јединкама пма непотпуних п побачених судбина. Други народи напротив предосећају будућност; они носе на челу, као нека афричка племена, звезду коју су сами украсили. Може се сасвим поуздано рећи да један велики народ, више но икада, није у стању да буде без науке, која је животни услов у националном одабирању; е друге стране, наука не може да буде без чисте теорије, и најзад, свуда где буде било науке науке ради, никакво морално ни историјско разматрање неће моћи утврдити да не може бити уметности ради уметности.

Напослетку, историја нам лепо показује да се уметност мења и да те промене одговарају променама нарави, друштвеног стања, језика, па чак и политичких 00лика; али она нам не доказује да те промене неизбежно повлаче за собом садашње или будуће опадање. Пођимо даље. Које је карактеристично обележје напретка за једно биће које осећа То је што може, када дође до вишега ступња, да осећа нове осећаје и емоције, а да у исто доба и даље буде приступачно свему што је велико и