Српски књижевни гласник

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 463

за умесно ангажовати, колико их је, у ком су положају, колико сад има шаптача, колико свирача, гардеробера, слугу и т. д.

Шта више могло се навести, на пример, колики је позоришни пензиони фонд, колики му је интерес, колико се издаје на пензије одатле а колико с друге стране, колике су плате глумцима, укупно или појединце, а ко-

лико осталом особљу, пошто је без сумње и сад, као и

раније, не рачунајући најзад последње повишице, то најглавнији издатак. Тала би се фактички видело оно што се донекле п овако зна, да је садашња глумачка трупа преко финансијске снаге нашег позоришта, а уз то још и прекобројна за његове уметничке потребе. И под ранијим управама било је у нас глумаца и глумица скоро толико исто колико у бечком дворском позоришту, а знатно више него у Загребу. Има их таман за два позориштга, што се, у осталом, види из примера прошлог месеца, кад је позориште радило на два места, у Београду и Шапцу, у исто време. Многобројност трупе сведочи у пзвесној мери још и то, што се имена по неких ретко јављају на објавама, илп се јављају тек да се не каже да су заборављени. Рекао сам у извесној мери, јер ти, које виђамо на мену па на уштап, не морају бити баш они без којих се може; узрок њиховом непојављивању може лежати и у разним обзирима при деоби улога. Али с друге стране морам напоменути, да управа није показала особиту слободу и проницавост да у појединим својим члановима пронађе нове жице као у рудницима и да се користи њима пре свега ради уметности а затим ради самих тих људи.

Ова је незгода још већа, кад се помисли да наше позориште личи на рђаво сортиран дућан: од нечега има више но што треба, а од другог опет нема ништа. Да напоменем само два примера. Наше позориште нема лиричног младог љубавника, ни лиричку младу љубавницу, ма да се без тог двога не може замислити ни једно позориште. И што је најгоре, ја не видим да се