Српски књижевни гласник

ПозоРИШНИ ПрРЕГЛЕД. 471

сама правити нове, које ће опет она оставити својој наследници заједно са старим. У своме извештају она не наводи, истина, своје издатке (чак ни тантијему српским писцима, ни хонораре преводиоцима), али је јасно да бар најглавнији издатци, они на плату, сад морају бити већи од 8.931 дин. под старом управом, јер је и глумачка трупа већа. Ја сам то већ раније поменуо и уједно замерио прво, што толико чланова није потребно за уметничке позоришне потребе, а друго што је њихово издржавање, као што сад излази, преко финансијске снаге Народног Позоришта. Видите сад и сами како је неопходно нужно да управа заведе правилну економију бар што се тиче оних других издатака осим плате. Да ли се заиста тако газдује, изгледа сумњиво, већ и стога што је управа одмах у почетку ове сезоне принуђена тражити на два места зараде, и што ваљада рачуна п на онај злехуди вишак, што ће јој можда остати, кад се одбију сви трошкови на експедицију у Шабац. (Управа, истина, објављује да је то стога што је август рђав месец. Али август јој је лане био добар. Биће вероватно тачније, ако се узме да август треба управо да покрије јул, а можда. и јун).

Како му драго, управа нема куд, и признаје да за 10, месеци рада није заслужила више од 118.782'55. дин. Међутим та сума не само што није смела бити мања за неких 10.000 дин. од преклањеке под старом управом, него је требало да је пребаци бар за толико. Пре свега у сезони 1900/1901 прилике у нас биле су куд и камо повољније за позоришну посету него годину дана раније. Друго, промењена је управа, и то из темеља, а то има извесног утицаја на публику, било како ваља или како не ваља. Стара, која је покушавана да се огласи као недорасла послу, збачена је са извесном праском, а нова дочекана од својих пријатеља са рекламом и хвалом, и врло могуће онима који даље стоје, интересантна као новина и скуп признатих српских драмских писаца. Момент је био веома, веома згодан, и дао се експлоатисати