Српски књижевни гласник

5. Fat i

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 23

— Како тог

— Та ваша је жена веома болесна, драги прија"тељу. Требало би чак да упитате за савет господина Бержерена; њен је живот у опасности. Ако умре, а не буде надгледана као што треба, ја мислим да вам савест неће бити мирна. | |

— Прођите се, молим вас! Знате ви шта. је мојој жени. Ти лекари, кад вам једанпут уђу у кућу, долазе после по пет шест пута на дан.

— Добро, Гранде, радите како знате. Али ми смо стари пријатељи, у целоме Сомпру нема никога који више од мене води рачуна о свему што се вас тиче; била ми је дужност дакле да вам ово кажем. Сад, нека иде како иде, ви сте пунолетни, знате шта вам ваља чинити. У осталом, нисам за то ни дошао, мене је довело овамо нешто што је за вас можда много важније. Најзад, ви не желпте да убијете своју жену, она вам је и сувише од користи. Помислите само у каквом бисте положају били према својој кћери, ако госпођа Гранде умре. Морали бисте положити рачун Евгенији, пошто сте, имовином, у заједници са женом. Ваша кћи биће у праву да тражи деобу вашега имања, да захтева продају Фроафона. У кратко, она је наследница. своје матере, коју ви не можете наследити.

Ове речи беху гром за старца, који није био толико вичан законима колико је могао бити вичан трговини. Он није никад ни помишљао на јавну продају.

— Зато вам препоручујем да поступате с њом благо, заврши Кришо.

— Али знате ли ви шта је она учинила, Кришо ?

— Шта 7 рече бележник, радознао да чује од Гран_деа тајну и да сазна узрок завади.

— Дала је свој новац.

— Па је ли тај новац био њен 2 упита бележник.

— И сви једно те једно! рече старац, и трагично епусти руке.