Српски књижевни гласник

24 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

— Зар због једне ситнице, настави Кришо, да. онемогућите уступке, које ћете од ње тражити кад јој мајка умре 7

— Шта ! шест хиљада динара у злату за вас је ситница 7 :

— Хе, мој пријатељу, а знате ли ви шта ће стати попис и деоба заоставштине ваше жене, ако их Евгенијазатражи 2

— Шта 2

— Две, три, четири стотине хиљада динара можда! Неће ли се морати све продати да се дозна права вредност 7. Док, ако се споразумете...

— Ох! тешко мени! узвикну виноградар и сав блед седе; видећемо, Кришо.

После неколико тренутака ћутања или самртне борбе, старац погледа у бележника и рече му:

— Мучан је живот! У њему чекају човека многе патње. Кришо, настави он свечаним гласом, ви ме ваљада не варате, закуните ми се чашћу да је то што сте ми напричали заиста по закону. Покажите ми закон, хоћу да видим закон.

— Јадни пријатељу, одговори бележник, зар ја не знам свој посао 7

— Дакле, истина је2 Да ме опљачка, изда, убије, 'ахрани моја. кћи !

— Она је наследница своје матере.

— На што су нам децаг Ах! ја волим своју жену. Она је. срећом. тако јака: Бертелијерова кћи.

— Она неће живети ни месец дана.

Качар се удари по челу, стаде ходати, и, управивши страшан поглед у Кришоа, рече му:

— Па шта да се ради 7

— Евгенија се просто на просто може одрећи наслеђа своје матере. Ви нећете да је лишите наслеђа, је-л-те 7 Али, да бисте добили такав уступак, не поступајте с њом сурово. Ово што вам рекох, стари прија-–