Српски књижевни гласник

454 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

1Х. Пиљак.

Две недеље после овог разговора размишљао сам у самоћи о екромноме јунаштву и несебичности, који се обоје ретко налазе! Трудио сам се да заборавим невино проливену крв, и прочитавао сам из америчке историје оно доба кад је 1783 енглеско-америчка. војска после победе над непријатељем, ослободивши отаџбину, хтела да се побуни противу Савезнога Већа, зато што је оно, немајући новаца да војнике исплати, мислило да их распусти. Вашингтон, заповедник све војске и победилац, могао је тада само на једну своју реч да постане диктатором; он то међутим не учини, већ уради оно што је само он могао: он распусти војску и даде оставку. — Оставих књигу, и узех упоређивати ову ведру узвишеност са нашим немирним славољубљем. Растужих се, и на ум ми дођоше сви велики ратници, без лажнога сјаја, без шарлатанства, који су волели власт и заповедништво ради општега добра, а обоје су вршили без охолости, и нису их окретали ни против отаџбине нити у своју корист; мислио сам на све људе који су ратовали онако како треба рат разумети, мислио сам на доброг и мирног Колингсвуда, и, најзад, на непозната капетана Реноа, — кад у собу уђе један висок човек у издрпаноме плавом шињелу. По седим брцима, по мазницама на препланулом му лицу познао сам једнога од његових гранатира, упитах га да ли је капетан у животу. По узбуђењу овог човека видео сам да се морала нека несрећа догодити. Он седе, обриса чело, па кад дође себи, после кратког времена, исприча ми шта се десило.

98 и 29 јула, два дана, кретарио је капетан Рено на челу својих гранатира кроз улице; ишао је мирно пред првом четом своје колоне под кишом од каменица m танади, која су летела из кафана, са балкона и прозора. Ако би се који пут и зауставио, то је чинио или да попуни фронт, пошто су успут многи падали, или да се увери да су извиђачи на својим местима. Мача није вадио; у руци је имао своју трсковачу. Заповести је