Српски књижевни гласник

470 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

се Андраши највећма противио. Што је главно баш да би окупација Босне и Херцеговине накнадио п била допуштена Аустрији, то јој више не би много вредело због неких других одредаба у Сан-Стефанском Уговору. Босна и Херцеговина биле су потребне Аустрији ради тога да би се могла једног дана спустити у вардарску долину и изићи на Јегејско Море. Узимајући Босну и Херцеговину, Аустрија је већ помишљала на Солун. Међутим, Сан-Стефанским је Уговором била створена једна „Beлика Бугарска“, која је, допирући западно до Шар-планине, а јужно до испод самог Солуна, потпуно затварала Аустрији излаз на Јегејско Море.

О аустријском незадовољству Русија, јамачно, не би водила много рачуна, да поред Аустрије није протестовала против Сан-Стефанскога Уговора п још једна много јача Сила, — Енглеска. Енглески први министар, лорд Биконсфилд није говорио ни о чем мањем него о рату, ако се Сан-Стефански Уговор не би поднео на преглед Силама потписницама Париског Уговора. Један тренутак, Горчаков се надао да ће Бисмарк стишати Аустрију; у том би случају Енглеска остала сама према Русији, п јамачно не би смела предузети ништа. ГорчаKOB Je могао се правом ово очекивати, јер је, 1870, Русија учинила сличну услугу Пруској, задржавајући Аустрију да се не удружи с Француском. Алп, Биемарк је налазио рачуна да помаже аустријске планове на Иетоку; он није дакле учинио ништа да одвоји Аустрију од Енглеске, и, поглавито због његова неверства према Русији, ова је најзад морала пристати да се сазове Берлински Конгрес, па коме ће се Сан-Стефански Уговор поцепати.

Србија се, тада, нашла у тешком положају. Као год што је Русија нерадо гледала паше ширење на југоисток, тако је Аустрија нерадо гледала наше ширење на југо-запад. Русија нам није давала Пирот и Врање, да не би покварила границе својој „Великој Бугарској“; Аустрија нам није давала Нови Пазар и Митровицу, да се Србија не би сувише приближила Црној Гори; мало је требало